FILIP KARAĐORĐEVIĆ JOŠ UVIJEK SANJA DA POSTANE APSOLUTNI VLADAR SRBIJE

Objavljeno 27/12/2023

Tekst: Panopticum/Twitter FK

Foto: Tanjug

Princ Filip Karađorđević se povodom tzv. “društvene nestabilnosti” a koje su nastupile u demostracijama nakon posljednjih izbora založio da Srbija postane apsolutna monarhija jer tako, kako isti procijenjuje, ne bi bilo izbornih prevara. Osvrt predstavnika propale monarhije koja je zavila u crno pola bivše države, a i šire, donosimo u cijelosti i u izvornom obliku i to kako slijedi:

“У светлу скорашњих догађаја и друштвене нестабилности, желим да поделим своје ставове не као критичар, већ као заговорник модела владавине у који искрено верујем – монархије.

Као неко ко прихвата овај идеал, концепт републике ми се чини неефикасним. Уздржавам се од подржавања било које политичке фракције; моје грађанско учешће, попут гласања, постоји само да инспиришем наше грађане да искористе своја права. Мој гласачки листић је личан, потенцијално чак и празан, симболизујући мој став да прави одговор није унутар страначких линија, већ у структури нашег управљања.

Зашто монархија? Разлози су вишеструки:

1.Дугорочно планирање: Монарси, као наследни владари, фокусирају се на дугорочно здравље и богатство нације, мислећи унапред за будуће генерације.

2.Права на имовину: Монарси, као власници својих држава, имају јак подстицај да поштују права на имовину, што је основа економске стабилности.

3.Ниже временско очекивање добити: Монархије приоритет дају дугорочном просперитету уместо краткорочним добицима, водећи до одрживијих економских политика.

4.Стабилност и континуитет: Јасно и предвидиво наслеђивање у монархијама нуди стабилан облик владавине, користан за економско и спољнополитичко планирање.

5.Смањено тражење ренте: У монархијама постоји мање могућности за тражење ренте у поређењу са демократијама, где специјалне интересне групе могу утицати на политику.

6.Заштита од тираније већине: Монархије су мање склоне тиранији већине, јер легитимитет монарха није зависан од мишљења већине.

7.Краткорочни приступ усмерен на изборне циклусе: Политичари у демократијама, ограничени потребом за победом на изборима, дају приоритет тренутним, популарним мерама које доносе гласове уместо дугорочним, одрживим политикама.

8.Подстицај за личну корист: Релативно кратки мандати демократских лидера стварају подстицај за брзо акумулирање богатства и користи на штету дугорочних националних интереса.

9.Недоследност политике: Честе промене вођства доводе до недоследних политика, нарушавајући дугорочно планирање и економску стабилност.

10.Утицај специјалних интереса: Политичари у демократијама су подложнији утицају специјалних интересних група, прилагођавајући политику тренутним користима уместо општем добру.

Као заговорник принципа чврстог новца, посвећен сам економској стабилности и слободи Србије. Моја посвећеност превазилази тренутну политику; ради се о неговању дубоке, трајне везе са нашом отаџбином за моју децу и њихове потомке. Мој рад и моје наслеђе су за дугорочни просперитет и слободу наше нације.”